Pedesetpetogodišnjak Vidoje Lazić, 30. juna 1992. godine, prvo je pretučen ispred svoje kuće u Brežanima, a onda razepet na krstu i zapaljen. Desilo se to, napisah, 30. juna 1992. godine. Vidoja Lazića, njegovu slijepu sestru Krstinu i nepokretnu majku Dostanu ubili su Muslimani iz Srebrenice, koji su i tog ranog jutra, uz lupnjavu u šerpe i dernjavu, u ogromnom broju nasrnuli na svoje zemljake i najbliže komšije – Srbe iz Brežana. Osim Lazića, Vidoja, Dostane i Krstine, ubili su još 29 civila, među kojima je bilo i troje djece.
Zašto su to uradili Muslimani iz Srebrenice? Zašto su odlučili da poubijaju sve svoje komšije i školske drugove, Srbe, iz okoline Srebrenice? Zašto su željeli da Srbima spale kuće i zatru život u srpskim selima? Zašto su Vidoja Lazića razapeli na krst i zapalili? Jesu li mislili da to može proći nekažnjeno?
(Doktor Dragan Đokanović, 18. 04. 2026)
