„Čuvši da su ih zlikovci iz Srebrenice napali, odmah sam sa Pala krenuo put Skelana.“, rečenica je kojom sam zaključio jučerašnju objavu „Zločinom u Skelanima, Muslimani iz Srebrenice su sve rekli o sebi!“
Zašto sam odmah poslije napada Srebrenična otišao u Skelane?
Znao sam da iza sistematskog ubijanja srpskih civila, žena, djece i staraca, spaljivanja kuća, pljački i uništavanja pravoslavnih crkava u srednjem Podrinju – stoji politika Alije Izetbegovića i njeni strani mentori.
Još je Kutiljerovim planom bilo predviđeno da srednje Podrinje bude u sastavu muslimanske provincije, a Vens Ovenovim planom, koji je tog januara 1993. godine postao aktuelan, srednje Podrinje je planirano da bude u sastavu muslimanskog kantona broj pet. Taj kanton bi se protezao sve od Doboja, preko Gračanice, Srebrenika, Tuzle i Kalesije, do Zvornika, Srebrenice Bratunca i Vlasenice, a nastavio preko Rogatice, Višegrada, Goražda do Foče. Dakle, opštine u kojima sam, tokom ljeta 1992. godine, pomogao formiranje civilnih organa vlasti (Zvornik, Vlasenica, Skelani i Bratunac) pripale bi, po planu Vensa i Ovena, odnosno planu Zapada i njegovih poslušnika u Sarajevu, muslimanskom kantonu broj pet, a nestala bi i Republika Srpska. Dakle, trebalo je i na ratištu stvoriti takvo faktičko stanje, da Vens-Ovenov plan bude realan.
Nakon što su Vens i Oven, 28. oktobra 1992. godine, promovisali svoj plan, zločini Muslimana iz Srebrenice postajali su sve češći. Iako su im u novembru i decembru stigla dva velika UN konvoja humanitarne pomoći, zapadni novinari besramno su muslimanske napade na srpska sela pravdali glađu mušakaraca i žena iz Srebrenice, potpuno zanemarujući najteže ratne zločine koje su muslimanski vojnici činili nad Srbima.
U Skelane sam stigao predveče 16. januara i odmah se vidio sa ljudima sa kojima sam prethodnog ljeta radio na formiranju Opštine Skelani.. Sutradan sam organizovao konferenciju za novinare sa koje sam poručio da su Skelanci odlučni da sačuvaju svoju teritoriju i da su čvrsto za Republiku Srpsku. Prisutnim novinarima sam rekao i da sam razgovarao sa Karadžićem, koji se pripremo za nastavak pregovora o Vens-Ovenovom planu u Ženevi, i prenio mu da ljude iz Podrinja ne zanima nikakav plan u kojem nema Republike Srpske.
Ostao sam u Skelanima do 20. januara, a stiglo je i vojničko pojačanje. Pristigli ratnici su pomogli u konsolidovanju Skelanskog bataljona i bili spemni ne samo da odbrane Skelane, već i da Muslimanima iz Srebrenice vrate milo za drago.
Međutim, ni protivnička strana nije bila bez svojih planova. Uspjela je da izdejstvuje da Savjet bezbjednosti UN-a, 16- aprila 1993, proglasi Srebrenicu zaštićenom zonom UN-a, a nastavili su i sa pritiscima na Republiku Srpsku da se samoukine, odnosno da prihvati Vens-Ovenov plan po kojem će srednje Podrinje postati dio muslimanskog kantona broj pet.
Pola godine kasnije, u oktobru 1993, stigla je iz Sjedinjenih Američkih Država, kako je izjavio Srebreničanin Hakija Meholjić, ponuda Aliji Izetbegoviću da organizuje pad Srebrenice u kojem će Srbi da ubiju oko 5 000 Muslimana…
(Doktor Dragan Đokanović, 27. 04. 2026)
Napomena: Fotografisano u Skelanima – Republika Srpska
